Štrand kroz istoriju

Najlepša plaža na Dunavu, novosadski "Štrand" zvanično je svoje kapije otvorio 1911.godine, mada su Novosađani na tom mestu davno pre toga koristili čari Dunava.
Krajem 19. veka bila su popularna Štenglova dunavska kupatila, tzv. "švimšule", ili škole plivanja. Na Dunavu su bili postavljeni splavovi sa buradima vezanim za balvane, bilo je i oko 100 kabina. Kupaći kostimi koji su tada paradirali Štrandom ni malo ne liče na ono što se danas može videti na plaži. Više su sakrivali, nego što su otkrivali. Interesantno je da se uz ulaznicu dobijao kupaći kostim, koji je morao da poštuje stroga pravila. Već tada, Štrand je imao organizovanu stražarsku i spasilačku službu, a bili su angažovani i učitelji plivanja. Iz tog doba postoje zapisi i o mnogim divljim plažama s obe strane Dunava koje su pohodili oni kojima je Štrand bio daleko, ili nisu imali za ulaznicu.
Dvadesetih godina dvadesetog veka na Štrandu se već nešto menja. Iščezla je podela na ženska i muška kupališta, kupaći kostimi su sve više i više mamili poglede i uzdahe. Nikle su kafanice, sportski tereni, ljuljaške, a čula se i muzika.
Veliki drveni restoran koji se nalazio na centralnom platou izgoreo je pedesetih godina prošlog veka. I Miloš Crnjanski se u svojim posetama Novom Sadu rado vraćao Štrandu i navodio ga kao najveću znamenitost grada na Dunavu.
Dugo godina do Štranda je vozio tramvaj "Trčika" koji je imao lokomotivu i tri vagona i polazio je iz Železničke ulice.